Tenk A1 made in SFRJ

Projekat Vozilo-A

J.B. Tito: ''A, dali vi mozete proizvesti tenk ?''

 Radnici: '' (u glas) Mozemo !''

J.B. Tito: '' Onda ste dobili zadatak !'' 

Opsti aplauz !...

Formirana su tri projektantska tima, no mozda projekat nebi ni zaziveo da, po legendi, nije Tito prilikom posete 26. februara 1949. god.Centralnoj tenkovskoj radionici ''Petar Drapsin'' u Mladenovcu 1949., upitao radnike ''dali mogu proizvoditi tenk'', na sta je kolektiv jednoglano odgovorio ''mozemo Druze Tito''. Na to je Marsal odgovorio''Onda ste dobili zadatak''... Cime je i formalno doneta odluka o  razvoju prvog domaceg tenka.

Glavni proizvodjači delova bili su :
CTR "Petar Drapsin" (sa zadatkom  snimanja i izrade dokumentacije motora, transmisije, hodnog uredjaja i drugih agregata), '
'Djura Djaković'' (sa zadatkom izrade dokumentacije i oklopnog tela i kupole)
Zavod br.11 iz Kragujevca (sa zaduzenjem izrade glavnog topa). 
Vojnotehnicki institut (sa zadatkom izrade dokumentacije za elektricne uredjaje, opticke uredjaje i kasnije kupolu).

Buduci tenk  nazvan je, konspirativno, Vozilo A (ili ponegde Tip A). Osnovna zamisao bila je da se proizvede kopija tenka T-34, a tokom faze projektovanja predvidjena je samo zamena delova koji su se pokazali kao lose resenje, s tim da to ne uzrokuje i promenu agregata i sklopova tenka. Kao osnova posluzio je T-34 iz 1946 god. Rok za projektovanje i izgradnju prototipske partije  bio je veoma tesan i poklapao se sa majskom vojnom paradom za iducu godinu, svega oko godinu dana. Tokom letnjeg perioda usledilo je vise savetovanja na relaciji Ministarstvo Odbrane - VTI - CTR -GDIN (gene. direkcija za naoruzanje). Pored vec navedenih radionica i instituta u kooperaciju su usle i mnoge druge livnice i fabrike: Gustanj i Jasenice ( pancirne ploce i livenje kupole), Djuro Djakovic (varenje kupole i oklopnog tela), Crvena Zastava (naoruzanje) ''Ivo Lola Ribar'' i ''IMR'' (delovi motora i transmisija), kao i mnogi drugi. Finalizacija proizvodnje  vrsena je u CTR "Petar Drapsin" u Mladenovcu. U ovom remontnom zavodu je radilo 600-700 radnika, a upravnik je bio major Anton Kurt, poznat po ugradnji nemackih PT topova na ostecene tenkove Stjuart Prve tenkovske brigade, tokom rata. Nas prvi tenk Tip A sa topom 85mm, radjen je na osnovu tenka T-34, ali bez originalne tehnicke dokumentacije, prostim zanatskim kopiranjem modela, bez prethodnog ispitivanja materijala, nacrta i proracuna. Od originalne sovjetske dokumentacije ostali su samo planovi klipa i klipnih karika  Tezilo se da nas model sto manje lici na T-34, sto se narocito odrazilo na kupoli (izmedju ostaloga visa za 146mm). Samo zahvaljujuci ogromnom entuzijazmu prototipska partija od 5 Vozila - A dovrsena je uroku, malo pre Prvomajske parade. Vozila su krace vreme testirana na padinama Kosmaja, a 1 maja 1950. ponosno su defilovala ulicama Beograda. Tokom parade na jednom vozilu je otkazala komanda skretanja u Kolarcevoj ulici, ali snalazljivi vozac je okrenuo tenk u mestu i nastavio u pravom smeru. Masa je pozdravila ovaj egzebicioni manevar, smatrajuci ga sastavnim delom programa. Tom prilikom, pred svecanom tribinom raportirao je sef radionice major Anton Kurt "Druze Marsale zadatak je izvrsen". Za izradu jednog tenka utroseno je po 19.200 norma casova, a radionici je isplaceno po 6.335.000 dinara za svaki tenk.

Smatrano je da se prvih 5 tenkova ne mogu smatrati prototipskom partijom, te da je potrebno izrada jos nekoliko vozila po novim crtezima i sa uklonjenim nedostacima. Planiran je i razvoj Vozila - B, koje bi po osobinama odgovaralo savremenim tenkovima. U dalji razvoj ukljucen je i FAMOS iz Sarajeva, sa zadatkom izrade dokumentacije i razvoja motora. Medjutim Jugoslovensko, vojno - politicko koketiranje sa zapadom, je od 1951. god. omogucilo priliv znatne kolicine nove i savremene tehnike te je samim tim dalji rad na razvoju prvog jugoslovenskog tenka postao neisplativ. Iako se odustalo od Vozila A, u kasnijem periodu bilo je jos nekoliko pokusaja usavrsavanja tenka T34 kroz projekat M-328, a pokusana je i ugradnja topa 100mm i 90mm.